Tuesday, December 28, 2010

Bajadere

Bajadere su klasični i odlični kolačići, prilično popularni među sitnim kolačima, i vrlo zastupljeni na repertoarima srpskih domaćica.

Nekada su nam jednostavna i vrlo efektna rešenja ispred nosa, a ne vidimo ih. Kod ovih bajadera ključan "sastojak" su najlon kese za zamrzivač. One nam služe da se slojevi pojedinačno poravnaju i slože jedan na drugi veoma uredno. Treba samo naći te veće kese, od 3 l, površine 24 x 30 cm. I slediti uputstva :)

Monday, December 20, 2010

Fusilli sa grgečom


Nedelja. Napolju minus. Zalihe hrane skoro pa nikakve. Nula mesa. Nula jaja. Nula krompira. U frizu pakovanje fileta grgeča, nisam ni znala da imamo. Odavno sam nabavke prepustila dragom, pa tako nekad i nemam pojma šta gajim u zamrzivaču. Testenine uvek ima, mleka i putera isto, i ručak se sam nametnuo. I odlično prošao :)

Fusilli sa grgečom
recept za štampu

Sastojci:
500 g testenine (fusilli ili nešto drugo)
500 g fileta grgeča

za sos
125 g putera
80 g brašna
1 l mleka
2-3 kašičice soli
1/2 kašičice belog bibera
sok od pola limuna

preliv za ribu
3-4 čena belog luka
pola veze peršuna
2-3 kašike maslinovog ulja
sok do pola limuna

za dekoraciju
vlašac
kriške limuna

Postupak:
1. Pripremiti preliv za ribu. Sitno iseckati beli luk i peršun, dodati ulje i sok od limuna, promešati.

2. Mleko ugrejati da bude vrelo, skloniti. Na istu ringlu staviti veći sud sa vodom za testeninu, u dodati 2-3 kašičice soli, i dok se voda greje paralelno pripremati srednje-redji bešamel sos.

3. Priprema bešamela - puter otopiti u šerpi, dodati 80 g brašna i blago upržiti, da zaprška tek malo požuti. Doliti trećinu vrelog mleka, mešajući sve vreme varjačom, sniziti temperaturu ringle, pa kad sos počne da se zgušnjava doliti još trećinu mleka. Mešati sve vreme. Ako ostane grudvica, u ovoj fazi se mogu razbiti mikserom. Doliti i ostatak mleka, pa kuvati još 5-10 minuta. Začiniti solju, belim biberom i sokom od limuna. Poklopiti i ostaviti na isključenoj ringli. Detaljan recept za bešamel sos.

4. Filete grgeča iseći na šire trake ili srednje medaljone, posoliti, ispžiti na malo ulja dok ne dobiju koricu. Paralelno skuvati testeninu, da riba i testenina budu gotovi u približno isto vreme.

5. Servirati. Preko testenine sipati sos, pa poređati komade ribe. Preko ribe sipati preliv od belog luka i peršuna, pa sve posuti seckanim vlašcem. Po želji dodati krišku limuna.

Sunday, December 19, 2010

Repete


U Hrvatskoj se pojavio novi kulinarski časopis. A u njemu, gle čuda :) - recepti. Ali ne bilo kakvi recepti. Recepti food blogera. Recepti koje pripremaju žene koje zaista uživaju dok kuvaju, kojima je kuvanje više od obaveznog zadatka, koje vole i da pišu, fotografišu, komentarišu...

Koliko imate kuvara u kući? A koliko njih zaista koristite? Čak i kuvari proverenih autora su uglavnom svedeni na suvoparne brojeve i objašnjenja. Nekako, pred receptom u kuvaru se uvek osetim kao pred recimo, bankomatom. Nema tu priče, ni emocija, ubaciš karticu, ispritiskaš nekoliko tastera, dobiješ ili ne dobiješ pare, okreneš se i odeš. Ništa "Hvala. Molim, nema na čemu". Ništa podpitanja. Nekako je meni to sve hladnjikavo. Kad su pare u pitanju, možda i nije loše da odnos bude takav, ali sa hranom je baš bezukusno raditi na hladno.

Veću težinu od recepta iz štampe uvek mi ima isprobani recept nekoga iz moje okoline, bez daljeg. A najviše onaj koji sam recimo probala kod komšinice pa odmah pitala i zapisala. To je više od sume instrukcija zapisanih na papiru. To je već recept sa pričom. Ništa nije tek tako samo u svemiru, sve je povezano. U vezama i jeste sva suština. "Aha, to su one perece koje sam probala kod Vesne, odlične su bile, i klincima su se dopale..."

Zato volim food blogove. Odjednom je moj komšiluk postao veliki. Imam gde da pronadjem proverene recepte, imam i koga da pitam ako me nešto zanima. Na food blogovima se oseća da iza recepta stoji čovek, stvarni utisci, realne fotografije, komentari... To je za mene prednost nad štampanim receptima, u klasičnom smislu.

"Repete" je prvi kulinarski časopis koji ovaj koncept prenosi na papir. "Repete" nije zbirka recepata, nego ljudi. Tačnije, za sada, žena ;) Žena koje uglavnom nisu profesionalno vezane za gastronomiju, koje imaju svoje redovne poslove, ali koje su istinski zaljubljene u kuhinju, koje biraju šta kuvaju svojim porodicama, i takve recepte preporučuju čitaocima. Recepti sa dušom. To vam je "Repete".

Prvi broj, koji je trenutno u prodaji (u Hrvatskoj) pripremile su Olja, Jasenka, Nevena, Andrea, Dunja, Anita i moja malenkost. Časopis je dvomesečnik. Web i fejs.

Sunday, December 12, 2010

Vanilice


Maxivida je kriva. Ona i njene vanilice. Uhvatio me neizdrž da ih i ja što pre napravim, kao dete kad vidi kod drugog deteta novu igračku, pa moooora i ono da dobije.

Vanilice. Koji jednostavan kolačić, a tako neprevaziđeno dobar. Interesantno da ih nikada ne pravim, ne znam ni sama zašto. Par puta godišnje nas baka mog muža natovari vanilicama i onda jedemo kao nezdravi. Baka ih pravi malecke, jedva 3 cm u prečniku, a buckaste, budu otprilike visoke koliko i široke. Mnogo budu slatke tako malene.

Friday, December 10, 2010

Kolač od jabuka


U FBI istrazi je i dalje La Cuisine Creative, ljubazne domaćice Mignonne. Njen blog je prepun finih poslatica prikladnih za posluženja i neke svečanije prilike, ali ovaj put sam se odlučila za kolač od jabuka jer mi je trebalo nešto obično, nešto "za svaki dan". Malo mi je bilo čudno što među sastojcima nema praška za pecivo, nešto sam navikla da ga u kolačima ovog tipa ima.

Kad sam ispekla i probala kolač, učinilo mi se da nije sladak. Tek onako, jedva. I pomislih kako deca to neće ni pogledati, a dragi ionako ne jede te "hlebaste" kolače. A ispalo je da se deci baš jako dopao, i da niko nije imao zamerku na količinu šećera. Biće da sam se ja malo zatrovala prejakim slatkišima, pa pomislila kako ovaj kolač nije dovoljno sladak. Sasvim je dovoljno sladak, i uopšte, odnos sastojaka je skladan.

Dopalo mi se i što u kolač ide vanila, a ne cimet, koji se obično koristi u kombinaciji sa jabukama. Kolač je mekan i divan, i za svaku je preporuku!

Sastojci:
150 g omekšalog putera
150 g šećera
3 jaja
3 kesice vanilin šećera
300 g brašna
oko 600 g sladjih jabuka

Priprema:
1. Jabuke oguliti i iseći na kockice.
2. Mikserom umutiti puter i šećer, dodati jaja i vanilu, još malo mutiti. Umešati brašno i na kraju jabuke.
3. Smesu sipati u okrugli kalup prečnika 25 cm, ili duguljasti kalup za hleb prethodno postavljen papirom za pečenje. Peći na 180°C oko 40-50 minuta, zavisno od debljine testa u kalupu. Ohlađen kolač posuti prah šećerom.

Recept za štampu

Tuesday, December 07, 2010

Ćufte u sosu by Babić i sinovi


Moj dragi voli da kuva. Onda kad niko više nije očekivao da će se u njemu javiti ikakva želja da nauči da skuva išta osim kafe, na pragu svoje četrdesete, desilo se da je probao, shvatio da mu uopšte ne ide loše, i malo po malo, skroz navukao na kuvanje. Voli da sprema kuvana jela, i ono što na neki način spada u klasiku, čorbice, paprikaš, ajmokac, ćufte u paradajz sosu, punjene paprike, grašak, pasulj, testeninu i razne sosove, zatim pohuje meso, puni batake (ja nikada nisam!), nedavno me iznenadio lovačkim šniclama za koje sam bila sigurna da neće ispasti dobro, a bile su savršene... Nisam sklona da hvalim nekoga ili nešto tek reda radi, pa tako i ovaj put - nije što je moj, ali čovek zaista odlično kuva!

Monday, November 29, 2010

Kiflice

Please, scroll down for English

Fresh from the oven je internacionalna igra za food blogere koji vole testa i peciva, kojoj sam se priključila pre godinu dana. Pravila sam ono što su drugi zadavali kao temu, Mlečni hleb, Stollen, Čokoladne puž hlepčiće, Seljački hleb, Kringel, Pizza testo, Pide, Palenta hleb i Chelsea buns. Došao je red na mene da zadam temu, i odabrala sam kiflice sa sirom. One meke, ukusne i divne.

Recept za ove kiflice je uzet iz mamine sveske. Pravila sam ih mnogo, mnogo puta i garantujem da je recept odličan. Za "ono nešto" zadužen je margarin koji se isecka na komadiće i poređa između kiflica, pa prilikom pečenja kiflice spolja upijaju tu masnoću i dobiju neki poseban šarm.

Margarin se u našoj kući ne troši. Osim kad pravim ove kiflice. Imam loše mišljenje o hidrogenizovanim biljnim masnoćama, i mi hranu pripremamo sa uljem, puterom, mašću... Margarin sam uzimala samo kad znam da mi treba za ove kiflice, jer nisam smela da rizikujem da menjam recept, kad je toliko dobar. Mislim - nisam smela, dok nisam rešila da smem :)


Napravim ja turu kiflica i uzmem puter umesto margarina. Ljudi, to je drugi proizvod. Jestivo je to, ali nema govora o onim savršenim kiflicama. Prvo, puter je osetljiviji na visoke temperature i njemu jednostavno ne prija da ga grejači u rerni tope i peku 20-25 minuta na 180-200°C. Puter pregoreva. Kiflice ga ne upijaju dovoljno dobro kao margarin, i on se peče, peče, i - prepeče. Kad izvučete pleh, tačno se vide tragovi pregrejanog putera, neke tamne mrvice.

Drugo. Kad su kiflice pečene i izvadite pleh iz rerne, na dnu pleha se i dalje se vidi masnoća koja mestimično pliva. To se dogadja i kad se koristi margarin, ali u narednih 5-10 minuta dok kiflice malo dođu k' sebi, margarin će nestati tj. kiflice će ga upiti. A puter neće, ili možda hoće malo. Bez preterivanja - kiflice su za tri klase lošije ako se prave sa puterom, iz ovog mog iskustva gledano.

Prema tome, upotreba margarina u kiflicama je moj kompromis sa samom sobom, i po svemu sudeći, tako će i ostati.

Recept za kiflice sam još ranije objavila na blogu, i reakcije svih koji su proli su bile prilično pozitivne. Toplo savetujem svima koji još tragaju za receptom za najfinije kiflice, da odštampaju ovaj recept i isprobaju ga.
Ovde je round-up, gde se može videti kako su učesnici FFTO napravili kiflice.


I još nešto. Simpatično mi je što vidim na drugim blogovima opise i postavke vezane sa fotografisanje. Ima sigurno godinu dana kako sam poželela da napišem par postova na tu temu, i iznesem svoja iskustva. Pa, kako sam inače "brza", nisam nikada ni napala taj zadatak. Preciznost je moja vrlina i mana, puno vremena umem da potrošim na pripremu za nešto što zahteva realizaciju od 10 minuta, a za pripremu nekoliko postova o slikanju trebalo bi mi dva godišnja odmora. Sa nekim stvarima se čovek pomiri, a sa nekima večito ratuje. Ja nisam ni tamo ni 'vamo, klackam se stalno između samouverenosti da je dobro biti spor i pedantan i razočaranosti što ništa ne mogu u normalnom roku da uradim.

Elem, nisam sad došla da kukam, nego da objasnim ovo što sledi, i što ćete i nadalje tu i tamo viđati. Ja sam foto-amater, neke osnove sam pohvatala. Nedovoljno da bih nekog drugog učila, ali dovoljno da mogu da vam amaterski prepričam konkretan slučaj. Osim samih slika klope o kojoj je reč, kad se setim izmankem se par koraka unazad pa škljocnem i širi plan. Mnogo puta žurim pa zaboravim. Ovaj put nisam :)

Levo - kad god imam priliku, probam unapred da uhvatim kadar kojim ću biti zadovoljna, još i pre nego što je klopa gotova. Ovde je bilo lako, jer sam samo postavila praznu činiju i času sa pivom, pa okinula par puta i videla da je ok, pa sam ostavila sve tako. Kad su kiflice bile spremne, samo sam ih poređala u činiju. Slikala iz tog ugla, i uvek pokušam da uhvatim i jedan "ptičiji" plan. Popnem se na stolicu pa slikam odozgo.

Desno - Trpezarijski sto ima prirodno svetlo sa jedne strane. Bio je šućmurast dan, mada sa sunčanim segmenitma (testo i sirove kiflice su slikane na istom stolu, recimo jedan sat ranije od naslovne slike!) a i već je polako počelo da se smrkava, pa je svetla bilo malo. Postavila sam belu tablu nasuprot prozoru, da odbija svetlost. Nema je na slici, jer dok jednom rukom pridzavam tu tablu, drugom rukom drzim aparat i slikam, uglavnom sve radim sama, pa kad se udaljim nema ko da mi pridržava tu belu tablu :) Narihtala ISO na 400, jer je bilo malo svetla. Nije idealno jer imam osetnog šuma, ali nisam htela da odustanem od prirodnog svetla. Preko stola je bačeno parce crne trevire, elastične, kupljene u prodavnici metraže, među restlovima, uzela sam jer se ne gužva. Sve što treba da se pegla znam da neću nikad upotrebiti. Preko je parče vunene tkanine braonkastih tonova, takođe uzeto iz korpe sa restlovima. Toliko za ovaj put :)


I'm proud to host the November FFTO challenge. I decided to challenge the group to prepare and try one of our family recipes, for super soft mini cheese rolls. Cheese rolls we use to call kiflice are very popular savory little treats here in Serbia. They are usually served as a starter at family meetings, or as a finger food at parties and they are standard offer at city bakeries. Almost each family has it's variation of the recipe, and I'd like to share mine with you. I use to make them out of 1 kg flour, but scaled down the recipe to 500 g of flour for this purpose ;)

Recipe calls for fresh yeast, 20 g, which may be replaced with 2 tsp of instant yeast, or 2.5 tsp of active dry yeast. This is according to net research, not personal experience, so if you have other conversion method, use it. You should use as much yeast as it is usual for 500 g flour (for plain white bread dough). Recipe also calls for sunflower oil, as it is most used type of oil in Serbian cooking habits, but you can use any vegetable oil, which tastes and smells neutral (don't use olive or sesame oil with hard aroma). The final touch for those rolls is baking in fatty environment, as rolls should be surrounded with peaces of margarine, on the baking pan. Please, don't skip this final tip, or you'll end up with just ordinary cheese rolls, the fat they absorb during baking is what gives them extra softness and taste and a kind of "fried" and crispy bottom of the rolls.

Kiflice are usually filled with cheese, but you can fill them with various mixtures of your choice, or you can leave them plain, without any filling. They are still great if not filled at all, because of the dough - the dough is great.

I did my best to explain the technique in details, but if you have any doubts please leave a comment here, or email me at mamajacooks at gmail dot com.

I hope you'll enjoy kiflice, and I'm really looking forward to reading about your impressions if you decide to give them a try!

The roundup


Kiflice - Serbian Mini Rolls

Dough:
500 g all purpose flour
1 tsp salt
20 g fresh yeast (2 tsp instant yeast or 2.5 tsp active dry yeast)
1 tsp sugar
250 ml milk
75 ml sunflower oil
1 egg

Filling:
200-250 g cottage cheese (you may use feta or other fresh cheese)
1 egg white (optional)

And more:
1 egg yolk
1 tbsp milk
100-125 g margarine

Directions:
1. Crush the cheese using a fork. Add some salt if it tastes neutral. Stir the egg white in, if the cheese is too crumbly. Filling shouldn't be runny, but thick and compact, thicker than the cream cheese, and pretty salty.

2. For the starter - dissolve yeast with some lukewarm milk in a cup, add a teaspoon of sugar and a tablespoon of flour, stir to get smooth batter. Set aside at room temperature, or near the stove top, to let the yeast activate and fill the cup.

3. Sift the flour, add salt. Add activated yeast, egg, oil and milk, then combine using a wooden spoon to get smooth dough. The dough seems like too soft and too sticky at the beginning, but don't worry, continue with kneading, and soon your dough should start to separate from the bowl, and thicken. It is not necessary to knead the dough by hands, the wooden spoon works just fine (you may use any spoon, of course, the wooden spoon is common tool for all stirring and kneading works here at the Balkans). Grease the cling film with oil, cover the bowl, and set aside for at least an hour, at lukewarm place, to let the dough doubles in size.

4. Re-knead the dough, divide into 5 equal parts, shape them into balls. Each part should make 8 rolls, so you'll end up with 40 rolls, which should perfectly fit the regular oven pan, if lined in 5x8 order. Flatten each ball by hands over the floury working surface, then use a rolling pin to roll the dough out in a circle, a few millimeters thick. Use a sharp knife to cut the circle into 8 triangles. Take one triangle, stretch it in the air with your hands, to get it extended as much as you can, gently. Put some filling at the triangle base, then fold the edges of the base as shown at pic4, to avoid the filling leak out during baking. Roll. Arrange the rolls at the pan (5x8).

5. Lightly beat the egg yolk with a tablespoon of milk, then brush the top of each roll with the mixture. This is used to prevent forming thick crust, and to improve the color of baked rolls. Sprinkle with some sesame seeds, if you like.

6. Arrange the small peaces of margarine between the rolls, then bake in the oven preheated to 180°C for about 20 minutes. Be careful not to overbake them. Let them cool a bit, be careful as the filling is always more hot then the dough, take a seat in your favorite armchair, and start enjoying the softest cheese rolls ever. And don't think of calories, please :) 

Monday, November 22, 2010

Piroške


Prijatna, ljubazna, srdačna, neposredna, vredna, pedantna, jednostavna... I što bi rekle žene, zlatne ruke ima. Takva je Lana, alias Mignonne, autor bloga La cuisine creative, koji istražujemo u novembu i decembru 2010, u okviru blogo-igre FBI rukavice.

Lanu sam upoznala na Coolinariki pre par godina, a njen recept za Grilijaž tortu, i naročito slika, bili su moja tiha čežnja, duže vreme. Vraćala sam se gomilu puta na to savršenstvo izgleda, iščitavala ne znam koliko puta postupak pripreme i komentare, ali dugo nisam smela da se upustim u tu avanturu. Kad sam konačno odlučila da probam, dodatno sam Lanu propitivala mejlom o ovome ili onome, i na kraju napravih tortu. Nekako. Moja grilijaž torta nije ni blizu njene, ali trebalo je da vidite moj ponos kad sam je završila ;)

Thursday, November 18, 2010

Voćna torta


"Danas nam je didan dan, didan dan, didan daaaan..."

Još prošle godine u ovo vreme malac je ovako pevao rođendansku pesmicu, a pre dve godine je čak nije ni pevao, samo je tražio da mu neko peva. Danas, na svoj četvrti rodjendan, pesmicu peva ispravno, a meni skoro da je žao, jer nekako mi se preko noći izmigoljio iz bebe u dečkića.

Uvek se desi da ne slavimo njegov rodjendan. Pavle je asmatičar i par puta godišnje zaglavimo u bolnici. Svaki put to bude nešto uoči rodjendana, i posle nam baš nije do gužvi, i velikih skupova. Mada, ni kad smo zdravi nam baš nije do toga, bar mami nije, da ne govorim u detetovo ime, ali to je druga priča.

Elem, i ove godine smo rodjendan proslavili bez gostiju. Zato sam se odlučila na torticu, a ne na tortu. I to voćnu. Pavle ne voli jake slatkiše i torte. Ali zato mlati voće u velikim količinama. Nije da ga nešto teramo, jednostavno voli voće, dodje sam do činije i uzme sta hoće, pa tako više puta dnevno. Dok stariji brat od "voća" uglavnom voli suve brusnice. Ah da, i čokoladu sa jagodom. Jako su različiti, zaista.


Patišpanj je nastao na osnovu jednog od recepata iz stare Podravka + Dr. Oetker knjižice, Kolači, vaš ponos. Žuti krem je modifikacija krema za princes krofne. Društvo su im pravili kivi i banane. Fila ima jako puno, više nego što bi na prvi pogled izgledalo da jedna tortica od 20 cm prečnika i 2 kore može da primi. Uz tu količinu fila torta je malo ispala drhtava na kraju, ali baš fino kremasta. Umeju te torte sa patišpanj korama da budu suvkaste. Ova definitivno nije bila suva. Ali nije ni nešto naročito lepa na oko, posebno presek koji hoće malo da se smulja prilikom sečenja, pa sam razmišljala da li da uopšte pišem o njoj.


Ipak zapisujem recept. Krem mi se naročito dopao, pa da ne zaboravim šta sam radila.

E, da. Voće sam sekla na krupne komade, sa idejom da kasnije dobijem zanimljive preseke parčića torte, ali ipak je trebalo da isečem voće na sitnije komade, jer je u tanjiru kašičica zapinjala kad naidje na  tu komadešku. Koristila sam sitniji kivi koji sam ogulila, odsekla onaj tvrdi deo na dnu, pa prepolovila, a banane sam sekla na komade dužine 2-3 cm. Dakle, ne preporujučujem tako. Nego sitnije, kao za voćnu salatu. I bilo bi idealno slagati tortu u kalupu sa skidivim obodom. Ja nisam imala odgovarajući pa sam je zidala u vazduhu. Može i tako, ne bude baš idealno oblikovano, ali ne ide na izložbu, šta fali :)

Srećan ti rođendan, pile moje veliko!


Sastojci:

kore
4 jaja
150 g šećera
1 vanilin šećer
100 g brašna
1/2 ravne kašičice praška za pecivo
30 g otopljenog putera

fil
1 l mleka
250 g šećera
3 vanilin šećera
7 žumanaca
2 cela jaja
150 g gustina
125 g putera

oko 500 g kivija
1-2 banane
slatka pavlaka ili šlag

Postupak:
1. 4 jaja, 150 g šećera i vanilin šećer mutiti mikserom oko 10 minuta ili dok se ne dobije svetložuti krem. Dodati brašno prosejano sa praškom za pecivo i otopljen puter, i žicom lagano promešati. Okrugli pleh prečnika 20 cm obložiti papirom koji je blago namašćen sa obe strane, sipati smesu pa peći na 180-200°C oko 25-30 minuta (proveriti čačkalicom). Izvaditi na rešetku i ohladiti. Odseći vrh/ispupčenje da bi kora postala ravna, a onda je preseći na dva jednaka dela.
2. Sedam žumanaca i dva cela jaja lagano razmutiti žicom u većoj šerpi. U to umešati 150 g gustina da ne bude grudvica. Mleko skuvati sa šećerom i vanilin šećerom, pa kad provri sipati preko jaja i gustina, i mešajući kuvati na isključenoj ringli ili sasvim niskoj vatri dok se ne zgusne. Pokriti plastičnom folijom da se ne bi stvorila korica i ostaviti da se potpuno ohladi. Ubaciti omekšali puter i sve sjediniti mikserom.
3. Voće iseći na kockice i preliti sa malo limunovog soka, da banana ne bi pocrnela.
4. Na prvu koru staviti 1/4 fila, pa polovinu voća, pa još 1/4 fila. Tako nafilovati i drugu koru pa ostaviti da se torta stegne u frižideru. Premazati šlagom, ukrasiti komadićima voća.

Napomena: Ako imate sto sa klimavim a sitnu decu sa nemirnim nogama, tortu secite bilo gde, samo ne tu.

Recept za štampu 

Tortu isprobala Ginger Cookies.

Sunday, November 14, 2010

Pilav


Pilav je jedno od jela koja me vraćaju u detinjstvo. Volim da vidim krckavu koricu piletine uronjene u pirinač. Sočni prinač. Tek blago zapečen po vrhu.

Deluje jednostavno, ali više puta sam imala priliku da probam (i napravim) pilav kome "nešto fali". Ili nema ukus na mesno i ostane bljutav, ili bude previše pirinča u odnosu na meso, ili pirinač ostane rastresit kao da je za prilog, ili se raskuva pa postane kao sutlijaš... Dade mi je dao nekih smernica, i dodjoh do pilava na koji nemam zamerki .

Monday, November 08, 2010

Korpice od paprika sa pečurkama


Lusitania nam je zadala pečurke kao temu igre ajme, koliko nas je! koju je pre više od dve godine pokrenula Snježana. U sekundi shvatih da se moje iskustvo sa pečurkama svodi na jednu jedinu vrstu pečuraka - šampinjone. Nekako su na našem tržištu šampinjoni najviše trošene pečurke, oduvek. To "oduvek" se odnosi na poslednjih 20-30 godina, dokle moje sećanje dopire, za ranije ne garantujem. Sad na pijaci vidjam i sveže bukovače, pa čak i sveže šitake, i ponekad suve vrganje. Nisam probala ništa od toga, osim vrganja jednom davno. Zapravo se osećam nepismeno kad su pečurke u pitanju, i baš se radujem čitanju recepata ostalih blogera na ovu temu.

U tom svetlu, prilažem jednu salaticu od (gle čuda!) šampinjona. Začinjenih solju i šećerom, sa malo feta sira i nešto nara. Ova kombinacija mi se rodila u glavi, verovatno na principu kombinovanja boja, mada i spoj ukusa se pokazao kao prilično zabavan. Pod uslovom da nemate problema sa semenkama nara kao i generalno sa kiselo-slatko-slanim kombinacijama.

Korpice od paprika sam davnih dana videla ovde (treći primer na linku). Mnogo su mi bile simpatične i ostale su u nekom ćošku svesti evidentirane kao nešto što treba napraviti. Čekale su sigurno preko godinu dana, i evo, dočekale svojih pet minuta. Nije komplikovano napraviti ih, malo ima petljanja oko vađenja semenki mada nije nemoguća misija, ali svakako nije nešto što se može na brzaka. Ustvari možda i može, posle puno vežbe. Što nije bio moj slučaj. Ne ovaj put :)


Sastojci:
6 manjih žutih paprika babura, oko 100 g svaka
400 g šampinjona
2 kašike ulja
1 kašičica soli
3 kašičice šećera
oko 100 g očišćenog nara (jedan srednji nar)
50 g feta sira
rukola ili peršun, za ukras

Postupak:
1. Paprike oprati, odseći peteljke. Okrenuti ih peteljkom nadole. Napraviti vertikalni rez počev od vrha do polovine visine paprike, a i drugi isti takav na 1 cm od prvog (oba otprilike na sredini širine paprike). To će biti drška korpe. Zatim napraviti horizontalni rez sa desne strane, na polovini visine paprike, pažljivo, do onog vertikalnog reza. Skinuti tu kapicu pa isto ponoviti i sa leve strane. Na kraju ostaje paprika koja je presečena po polovini visine, ali ima na sredini deo koji glumi dršku korpice. Pažljivo ukloniti semenke kašičicom (pomoćiće ako se nožem malo raseče grudva od semenki). Isprati pod vodom da se uklone ostaci semenki. 
2. Očistiti nar.
3. Pečurke iseći na kockice, posoliti kašičicom soli, pa prodinstati na dve kašike ulja dok ne omekšaju (7-8 minuta). Pred kraj dodati šećer i promešati da se otopi. Kad se ohladi ocediti od tečnosti, ako nije skroz uvrila tokom dinstanja.
4. Preko pečuraka ravnomerno sipati nar i izmrvljenu fetu. Ne mešati (samo zbog estetike, da se ne smulja sve od fete). Ovom mešavinom puniti korpice, u koje se prethodno može staviti listić rukole, peršuna ili neke druge zelene travčice.

Recept za štampu

Sunday, October 31, 2010

Karamel preliv a la McDonald's


Slaba sam na sladoled iz Meka, a naročito na onaj preliven karamelom. I jagoda je dobra, mada je malo preslatka. Sad još ispade da karamel preliv nije presladak. Jeste, i on je presladak, ali njemu ipak oprastam jer mu je šećer osnovni sastojak. I jer sam slaba na njega.

Pre početka priče o karamel prelivu koji prilično liči na na verziju iz Meka, moram da se osvrnem na Dulce de leche (u daljem tekstu dolće, od milošte). U doslovnom prevodu, Dulce de leche je slatko od mleka. Jedno vreme je ovaj krem, da ne kažem džem od mleka, bio jako popularan na domaćem netu. Prštao je po blogovima, na Coolinariki je takodje bio hit. Pravi se tako što se mleko i šećer kuvaju na tihoj vatri dugo, dugo, duuuuugo, uz puno stajanja i mešanja, da bi voda iz mleka isparila i na kraju ostalo nešto gusto, masno i slatko. I ne samo to, nego i blago karamelisano, jer šećer treba da dodje u fazu karamelizacije i ceo krem postane primamljive zlatnožute boje.

Ispalo je da to i nije baš toliko jednostavno koliko zvuči. Zbog niske temperature kuvanja šećer mnogima nije doživeo da postane karamel, i krem bi ostajao bled. Gotovo anemičan, što bi rekao moj dragi za kuvana jela koja nisu zapržena brašnom i alevom paprikom. Anemija se, pročitala ja u mnogobrojnim tudjim iskustvima, još i da zalečiti trikovima sa dodavanjem malo sode bikarbone, kao prirodnog potamnjivača, mada je to umelo da mu naruši lepu glatku teksturu. Ali, šta je sa psihološkim problemom koji može nastati usled razočarenja što se, nakon onoliko sati stajanja pored šporeta i mešanja, moje vreme pretvorilo u vodenu paru, a zapremina rezultujućeg krema opala na šestinu ili sedminu od one sa početka kuvanja? Ne, ne. Nije to za mene. Živela sam i do sada bez karamel preliva, a ako baš iskriziram, otrčaću do Meka po jednu dozu. Dulce de leche, AA.


Kasnije sam videla odličnu alternativu - dugo, ali ne onoliko dugo, kuvanje slatkog kondenzovanog mleka, neotvorenog, sa sve limenkom (kondenzovano mleko je mleko kome je izvučena određena količina vode, a sve ostalo što mleko čini mlekom je i dalje tu, dakle - koncentrovano mleko). Vrlo mudro, nema mešanja! Posle odredjenog vremena, otvori se limenka i tap - eto gotovog proizvoda iz konzerve. Super, sem što to neću biti u prilici da probam u zemlji Srbiji, jer ovde nema kondenzovanog mleka. Pojavljivalo se u Veru, na mahove, ali nije mi se dalo da ga lovim, a i nisam sigurna da li je to što je stizalo bilo obično ili zasladjeno. Obično mi ne bi ništa značilo, za ovu potrebu.

Onda naletim na ovaj recept. Odmah sam ga tagovala za probanje, mada je prošlo poprilično dok je stigao na red. Recept me je privukao jer sam videla da ovo lako može biti skraćeni postupak za dolće. I ne samo skraćen nego i logičniji, za moja shvatanja. Prema receptu karamel se pravi na klasičan način, topljenjem šećera, pa se posle dodaju puter i slatka pavlaka i kuva sve zajedno vrlo kratko.

Probala sam, baš po receptu sam radila prvi put, a recept kaže da se na početku šećer topi sa vodom. Pošto sva voda mora da ispari pre nego sto šećer poželi da se prepusti karamelizaciji, ja sam drugi put vodu izbacila. Šećer sam topila na puteru, i to na srednjoj vatri, uz često mešanje da ne zagori. Na početku se šećer malo zgrudva, a masnoća od putera pliva okolo. Kad krene da žuti, šećer treba mešati stalno, i sve raditi na nekoj trojci, ili četvorci, na skali od jedan do šest. Kako se dalje bude karamelizovao, šećer će se prožeti sa puterom i dobiće se lepa, glatka smesa. Na nju se onda, van ringle, malo po malo dodaje vruća slatka pavlaka. Pažljivo, jer u momentu kad se sipa slatka pavlaka dešava se ona reakcija koja liči na omanju vulkansku erupciju. Mleko iz slatke pavlake poludi od temperature koju karamel sobom nosi (preko 160°C!) i počne da peni, kao kad hoće da iskipi. Zato treba sipati jako malo slatke pavlake u toj prvoj turi, pa promešati čim se vulkan malo smiri. I drugi put treba sipati malo. Posle, kad je karamel već razredjen, može i malo više da se sipa odjednom. Ja sam pravila krem od 50 g putera, 250 g šećera i 250 ml slatke pavlake, i recimo da sam slatku pavlaku dolivala iz jedno 3-4 puta. I dalje je sve to prilično brz proces, u poredjenju sa bilo kojim drugim načinom pripreme. Posle se sve zajedno kuva još 2-3 minuta na slaboj vatri, recimo na dvojci, tek da se ova novonastala zajednica malo stabilizuje. I gotovo.


Pravila sam i na način da šećer istopim tj. karamelizujem (bez putera, bez ičega), a onda dodam vruću slatku pavlaku u kojoj sam otopila puter. Ne pravi razilku. Važno je samo da se šećer topi na srednjoj vatri, ne najjačoj, i da se često meša, jer za tren zagori. Jedna tura mi je propala jer sam se okrenula po fotoaparat, i dok sam skinula poklopac sa objektiva, prebacila WB na odgovarajući, škljocnula - pregoreo mi šećer.

Vruć karamel krem je redak. Kad se ohladi na sobnu temperaturu postaje idealne gustine, kao redji med. Brat blizanac karamel kremu iz Meka. Dobro, 'ajde. Nije blizanac. Brat iz drugog braka, polubrat, eto. U frižideru krem postaje čvrst, gotovo maziv, i dobija mat boju. Ponovnim zagrevanjem postaće opet sjajan i fin.

Letos smo ovaj preliv koristili za sladoled, naravno može po želji preko kolača, palačinki, raznih poslastica. Uz NY cheesecake je bio neodoljiv, jer je bio baš kontrast u odnosu na kiselkasti fil od sira. Mislim, neće biti problem kako ga upotrebiti, verujte mi :)


Sastojci:
250 g šećera
250 ml slatke pavlake
50 g putera

Postupak 1:
U jednu šerpicu sipati slatku pavlaku i ugrejati do pred ključanje. U drugu staviti puter da se otopi (sl. 1) pa sipati šećer preko, sve raditi na srednjoj vatri (recimo 3 ili 4 na skali 1-6). Ispočetka će videti odvojena masnoća i šećer u grudvama (sl. 2), ali posle će se sve lepo sjediniti (sl. 3). Mešati stalno, da šećer ne bi zagoreo. Izmaći šećer sa ringle, i ostaviti minut da stoji. Dolivati vruću slatku pavlaku, prvi put malo, posle po malo više (sl. 4), pažljivo jer će pavlaka krenuti da kipi. Mešati sve vreme da se masa ujednači. Na kraju vratiti na ringlu i kuvati zajedno još par mintua. Ostaviti da se ohladi pa sipati u teglu i čuvati u frižideru. Upotrebna gustina krema je na sobnoj temperaturi, ili kad je jedva mlak. Može stajati sigurno mesec dana, verovatno i duže.

Postupak 2:
Sve isto kao kod prvog postupka, samo se šećer topi sam (na srednjoj vatri, uz mešanje), a puter se stavi u slatku pavlaku i tamo otopi/ugreje.

Postupak 3 (najjednostavniji, bez putera):
Istopiti šećer do svetlo braon boje, skloniti sa ringle pa iz nekoliko puta nalivati vruću slatku pavlaku stalno mešajući. Vratiti na tihu vatru i kuvati dok se karamelizovani šećer potpuno ne otopi u pavlaci i smesa ne postane jednolična i glatka. Procediti i sipati u teglu.

Recept za štampu 
Isprobali Nataša, Miki...


I sad jedno malo nagradno pitanje :) Šta je podloga na kojoj je slikana činijica sa sladoledom? Nagrada je - teglica ovog karamel preliva, stiže na kućnu adresu prvog ko bude dao tačan odgovor!

Thursday, October 28, 2010

Chelsea Buns


Please, scroll down for English

Moje starije dete (5 godina) obožava suve brusnice. Kad ga pitam šta bi za doručak, odgovor je skoro uvek "Corn Flakes sa brusnicama!". Stavimo mi tu i lešnika i badema, i malo meda, super to bude hranljivo. Iako voli sve to, uvek prvo peca brusnice po činiji, pa posle jede ono ostalo. Tako da, čim smo za temu FFTO dobili Chelsea Buns, zadate od strane Wendy sa Notes from the Quirky Kitchen, znala sam koje suvo voće će ići u ove ružice.

Medju učesnicima ove igre najviše je Engleza, i vidim da su svima evocirale neke uspomene na detinjstvo, kad su čuli šta je tema za ovaj mesec. Wikipedia kaže da su Chelsea Buns nastale (pogodite!) u delu Londona zvanom Chelsea, i da se pune suvim groždjem i drugim suvim bobicama. A ja vam kažem da su ovo sasvim fine ružice od mlečnog testa a punite ih čime hoćete. Testo je jako lepo i ukusno, jedino što brusnice hoće da ispadaju iz peciva, u toku jela, jer nisu "srasle" sa testom nego su samo lagodno zarobljene unutra. Ja bih ovo drugi put posipala šećerom i lešnikom, ili čak lomljenim lešnik grilijažom, tj. nečim sitnijim. Inače, recept je odličan.

p.s. U novembru im ja zadejem temu, i dobiće da prave kiflice sa sirom :)


Sastojci:

Testo:
250 g brašna
25 g šećera
1/4 kašičice soli
25 g omekšalog putera
10 g svežeg kvasca
1 jaje
100 ml toplog mleka

Punjenje:
25 g omekšalog putera
60 g šećera
100 g suvih brusnica, suvog grožđa, ili drugog suvog voća

Postupak:
1. U vanglu staviti brašno, šećer, so i kvasac razmućen sa kašikom mlake vode. Dodati omekšali puter, jaje i mleko. Umestit mekše testo, varjačom. Pokriti plastičnom folijom i ostaviti na sobnoj temperaturi dok se testo ne udvostruči.
2. Radnu površinu posuti brašnom, pa razviti testo u pravougaonik dimenzija približno 30x22 cm. Premazati omekšalim puterom, posuti šećerom. Rasporediti suvo voće i blago ga utisnuti u testo. Zaviti u rolnu po dužoj strani, ivicu "zalepiti". Okrenuti rolnu slepljenom ivicom na dole, pa iseći na 7 jednakih delova. Prilikom sečenja testo se ne sme mnogo pritiskati nožem, da se ne bi deformisalo, nego oštrim nožem treba praviti više pokreta napred nazad, bez pritiskanja. Nož umakati u brašno posle svakog isečenog parčeta, a ako ima zalepljenog testa nož prethodno obrisati.
3. Rolnice ređati sečenom stranom na pleh postavljen papirom za pečenje. U pleh prečnika 20 cm staje 6 rolnica u krug i jedna u sredinu. Ostaviti da narastu, i zalepe se jedna uz drugu.
4. Peći oko 20 minuta na 180-200°C.

Recept za štampu 
Roundup


November challenge for FFTO were Chelsea Buns, chosen by Wendy of Notes from the Quirky Kitchen. I noticed how those rolls reminded many of English FFTO participants to childhood, so I guessed those are really worth trying.

And I was right. My 5-year old son is a big fan of dried cranberries, so we used them for the buns. My only change in the recipe was the use of plain caster sugar instead of muscovado, as I couldn't manage to find any. The buns were boy's favorite food for a day and a half, as he had it warm for dinner, then tomorrow for breakfast and again for dinner. So, thank you, Wendy, for feeding my son :)


Chelsea Buns

Ingredients:

dough
250 g flour
25 g caster sugar
1/4 tsp salt
25 g softened butter
10 g fresh yeast
1 medium egg, beaten
100 ml warm milk

filling
25 g softened butter
60 g sugar
100 g dried fruit

Directions:
1. Dissolve yeast in the cup with a tablespoon of lukewarm water. Combine the flour, sugar, salt and yeast into a mixing bowl. Make a well in the center and add the softened butter, egg and milk. Mix to make a soft dough. Cover and prove until doubled in size.

2. Flour your work surface, and roll out the dough to a rectangle measuring about 30x22 cm. Spread the softened butter as evenly as you can over the dough. Sprinkle the sugar and the dried fruit on top, and gently press it into the butter. Roll up the dough along the long edge. Seal the edge. Turn the roll over so that the seal is underneath and divide the roll into 7 equal buns.

3. Place the buns, cut side down, into the buttered and lined 20 cm round tin, and leave to prove until the dough has doubled in size, and they have all joined together into one big Chelsea bun muddle.

4. Bake for abot 20 minutes in the oven preheated to 180-200°C.

Sunday, October 17, 2010

Lazanja

tekst: Dade
foto: mamajac

lazanja

Ne bez razloga, lazanja spada u jedno od najpopularnijih jela koje smo "uvezli" iz Italije. Otmenije zvuči od špageta, a boga mi, i bolja je. Teško mi je to da priznam jer obožavam špagete bolonjez. Može biti da grešim, ali mislim da je to najbolji italijanski izum. Pošto su špagete u stavri toplo predjelo, a bečka šnicla sa pireom jednostavno mora biti na prvom mestu, počasno drugo mesto u mojoj opičenoj hijerajhiji najboljih jela zauzima lazanja.

Da se razumemo. Dugo ja nisam imao pojma šta je lazanja. Prvi put sam je probao u nekom od naših "italijanskih" restorana. I svidelo mi se. Kasnije sam u par navrata bio kod prijatelja u gostima i isprobavao i te domaće nazovi lazanje. Ne bih da vređam, ali jedna od najnakaradnijih je bila kad je domaćica obarila makarone i ubacila dinstano mleveno meso sa lukom, i servirala nam "lazanju". Nije meni bio problem da pojedem i te makarone sa mesom, volim ja testo u svakom obliku, ali nikad nisam siguran šta posle smem da kažem a šta ne. Ne bih nikog da vređam, a opet ako sam bio kod njih na večeri, znači da smo nekakvi prijatelji. Kako mogu da ne kažem? I tako sam pronašao solomonsko rešenje. Pozovem prijatelje da nam uzvrate posetu, a u takvim slučajevima poslužim ih pravom lazanjom. Da li je to okrutno? Mislim da nije. Spremanje hrane je umetnost, a umetnost treba štititi svim raspoloživim sredstvima.

Wednesday, October 13, 2010

Slatki pire od pasulja


Pre jedno par stotina godina, probala ja kod drugarice neki kolač, zapravo tortu, i baš mi se dopalo. Pitala za recept, a ona mi kaže da je ta torta od krompira!? Bejah u čudu neko vreme, pa posle shvatila da je krompir dobra podloga, i za slano i za slatko. Skrobast je, brašnjav, daje punoću. Svarila ja tu ideju, krompir u kolaču.

Thursday, October 07, 2010

Kobasice u testu


U igri FBI rukavice pod istragom je blog Just good food koji piše Nada. A kod Nade vrlo lepa zbirka recepata i fotografija. Jede se konkretno. Dezerata ima pregršt, a preovladjuju kremasti kolači, kao i kolači i torte sa jagodama. Što bih volela da je sada juni, i da napadnem bar neku od tih divnih jagodičastih poslastica.

Ali nije. Jesen je. Čim malo zahladni, samo gledam šta bih jela, po mogućstvu nešto slano, mesno i jako. Ovo sam znala da ću praviti čim sa ugledala kod Nade, jer odgovara zahtevu, a i jednostavno se sprema. U mom slučaju bilo je još jednostavnije nego po Nadinom receptu, jer nisam kobasice motala u slaninu, šta ću, imala sam takav komad da nikako nisam mogla da isečem duge trake, tako da sam slaninu samo prepržila i pobacala po dnu vatrostalne činije, preko poređala malo propržene kobaje, zalila testom, pa u rernu. Testo se u rerni jako naduje, ali sve se to posle vrati.

Fin i jednostavan ručak, svakako preporučujem!


Sastojci:
100 g slanine
oko 500 g kobasica (koristila sam srpske)
130 g brašna
1 kašičica soli
pola kašičice praška za pecivo
3 jaja
300 ml mleka
pola veze svežeg peršuna

Postupak:
1 . Uključiti rernu na 200°C.
2 . Pomešati brašno, prašak za pecivo, so, jaja, pa mešajući dodati mleko, i na kraju peršun. Ostaviti da odmori 30 minuta.
3. Za to vreme propržiti slaninu, i poredjati na pleh. I kobasice propržiti par minuta, da uhvate boju. Poređati preko slanine pa sve preliti testom.
4. Peći oko pola sata.

Recept za štampu

Thursday, September 30, 2010

NY style Cheesecake


Već sam vam se ranije jadala kako hoću da probam pečeni cheesecake, jer ovi koje sam do sada pravila i probala su bili želirani, nepečeni. Viđala sam i čitala o njujorškom kolaču od sira, ali nisam imala priliku da ga probam.

Prvi pokušaj da ga napravim završio se poluuspešno. Mnogo vode je izašlo iz sira prilikom pečenja, i natopilo mi koru od keksa preko svake mere. Nije ta voda izašla slučajno, nego zato što sam ja dodala više šećera nego što je pisalo. Ne sećam se tačno zašto sam to uradila, ali verujem da je zato što mi je delovalo kao nedovoljno slatko, kad sam liznula fil pre pečenja. Pritom je ta masnjikava voda našla put da iscuri iz kalupa i pada po dnu rerne, gde je naravno počelo ogorevanje. Milina. Pojelo se to, nije da je baš bilo za bacanje, ali ostalo mi je u to-do listi da napravim ljudski cheesecake na njujorški način. Kod Melrose videh sliku i recept, predložih ga za kuVarijacije, izabran je za temu i - jedva sam dočekala da ga napravim :)

Sir! Jurila sam sremski. Dobar sremski. Taj je punomasan i u startu je maziv, kremast i bez grudvica. Ima i "sremskih" sireva koji su malo grumuljičaste teksture, i iako solidnog ukusa, ne bi trebalo da budu izbor za ovaj kolač. Ako se sir ne razmuti do idelane glatkoće, grudvice koje prežive mikser (a 'oće to) će biti blagoiritirajuće kad se nađu u kolaču. Iste te grudvice kad se sretnu u recimo, crvenoj sir salati, niko neće primetiti. Ali sad pravimo kolač, i ne treba da bude grudvica.

Nadjoh ja idealno gladak sir, sremski, na Kalenić pijaci, u mlečnoj hali. Nije bio idealno neutralan, nego blago slan. Može. Ne smeta. Osim ako nije presoljen, naravno. Nije ni skup koliko sam očekivala, 350 din/kg. Nešto mi se čini kao da je ranije bio skuplji.

Recept sam sledila, ali napravila sam i par sitnijih izmena, svesno. I jednu malo veću, nesvesno.

Prvo, keksa ni približno nije bilo dosta 100 g. Stavila sam 150 g i povećala količinu putera proporcionalno. Tako sam uspela da popunim površinu kalupa od 26 cm, u zaista tankom sloju.  Koristila sam Jaffin O'cake integralni keks.

Drugo, povećala sam količinu brašna u filu sa navedenih 30 na celih 50 g. Malo sam se na'vatala straha od prethodnog puta i tog neželjenog curenja, pa mi je ovo dalo psihički mir da će sad tih dodatnih 20 g brašna da spase stvar, ako bi fil hteo opet da procuri.

I treće, izbacila sam pavlaku iz fila. Kaže u receptu - 1.4 kg sira, i 50 g pavlake. Mislim, nešto mi je to zvučalo k'o zajebancija, jer tolicno malo pavlake zaista ne može ništa dodati ni oduzeti monstruozno velikoj količini sira. I poslušala sam Melrose-in savet i bućnula sva jaja i žumanca odjednom. Ništa to nije smetalo da se fil lepo sjedini.

Sve sam ja to fino složila, koru pa fil, pa kalup stavila na veci komad alu-folije, da izbegnem kapanje po dnu rerne, ako opet nešto procuri, i stavila na 150°C da se peče, na modu za klasično pečenje (grejač gore, grejač dole). Moj šporet, ako se koristi bez ventilatora, peče slabije nego što "kaže". Tih mojih 150°C je nečijih 140°C. To je ok temperatrura za cheesecake.

Moram priznati da sam se mrvicu zbunila kad sam u receptu, koji mi je visio u kuhinji, pored šporeta, videla da treba da se peče 120 minuta, pa onda izvadi i obrubi, pa ostavi malo napolju, pa peče još 100 minuta, dakle preko 3 sata ukupno?! Ali šta sad, tako treba i tako ću da ispečem. I dodjem uredno posle 120 minuta, pošto me je dozvao tajmer koji sam uključila, i vidim da je se cheesecake prilično naduo i da to neće baš biti dobro. Izvadih ga ja, pa shvatih da u receptu piše da posle 20 minuta treba da se vadi i obrubi, ne 120!!! Stvarno sam bila ljuta na sebe što ovoliku nelogičnost nisam uočila. Lepo piše 20 minuta, što sam ja videla 120, ko zna. Shvatim da je to kraj pečenja, jer je prošlo dva sata, koliko i treba da se peče, prema receptu. Obrubila i ostavila u toploj rerni, nadajući se da ako se polako spušta i hladi da neće mnogo da popuca. Ali djavola. Raspukao se u tri kraka, i to solidno duboko.


Folija, kao i kalup sa donje strane su bili masni i vlažni. Ipak je nešto malo opet curilo. Nije to mnogo, ali dovoljno bi mi bilo da opet izazove neko ogorevanje i dim, pa da se iznerviram. Dobro je da sam imala foliju. 

Nazad na pukotine. "Dobro, estetski bag ću još i da preživim", pomislila sam. "Samo da je kolač dobar unutra, i da kora nije meckava". Na prohladjen sam sipala 3 dl kisele pavlake sa 30 g šećera u prahu, što je malo više od preporučene mere (200 g kisele pavlake i 20 g šeećra). Jer sam htela tim gornjim slojem da koliko toliko popunim moje pukotine pa sam računala da treba više. To onda vratila u ponovo u zagrejanu rernu, na recimo 160°C, na 10-ak minuta. E, onda hladjenje dugo i temeljno. Ujutru sam jedva dočekala da isečem parče, i vidim unutrašnjost.

A ona - SUPER! Čvrsta, kompaktna, lepo se seče, kora na mestu, ma, milina. A i ukus - to jeste nešto posebno. Jako se oseća sir, jer ga i ima enormno. Kolač nije mnogo sladak, što naravno pruža siru nadmoć i dominaciju. Taj spoj ukusa je meni neobično zavodljiv, jer me mami na još, ali ima neku sirovost, nije skroz pitom i bezazlen kao fil kod nepečenog cheesecake-a. Vrlo šarmantan ukus. Na prvi zalogaj sam reagovala sa "uffff, nije dovoljno slatko", ali posle trećeg sam znala da nije stvar do šećera. Nego do sira. Ovo je pravi kolač od sira.

Probala sam prelivom od malina. Lepo je, ali nije to to. Kolač kiselo-sladak, preliv kiselo-sladak, ne može. Trebalo mi je nešto što će biti kontrastno. Karamel preliv je bio upravo to. Sladak i lepljiv, totalno prejak ako bi se liznuo sam. Ali u maloj dozi,  preko cheesecake-a, meni je bio savršen. Inače, posvetiću jedan post samo ovom karamel prelivu, jer je i to domaći proizvod, i pravila sam ga nekoliko puta u toku leta.


Deca probala kolač. Nisu oduševljena. Dragi takodje. A ja sam marljivo gustirala po jedno (do dva) parčeta dnevno, nekoliko dana. I kad je zaliha spala na dva parčeta, uzmem sebi komad i dođem u dnevnu sobu. Deca odmah vire u tanjir.

- "Mama, šta to jedeš?"
- "Onaj kolač od sira, što se vama ne dopada", samouvereno ću ja.
- "Mama, je l' mogu da probam?", pita stariji sin.
- "Možeš." Grrr!
Proba.
- "Mama, daj mi još, ovo je lepo!"
Grrrrrrr!
- Mamaaa, a meeeni? - odmah se nakačio i mlađi, da slučajno ne bude oštećen, pošto vidi da brat nešto dobija sa maminog tanjira. GRRRRRRRRR!!!!!

I smandrljaše mi to parče, sve u slast! Srećom pa je ostalo još jedno :)

 
Sastojci:

za koru
150 g integralnog keksa
75 g putera

za fil
1.4 kg sremskog sira
350 g šećera
50 g brašna
5 jaja
2 žumanca
1 kašika soka od limuna
2 kašičice vanila ekstrakta

za glazuru
300 ml kisele pavlake
30 g prah šećera

Postupak:
1. Keks izmrviti ili samleti u seckalici, pomešati sa otopljenim puterom pa sipati na dno okruglog kalupa sa skidivim obodom prečnika 26 cm. Utisnuti smesu rukom, pa valjkom, da bude što ravnija.
2. Sir, šećer i brašno sjediniti mikserom. Dodati jaja i žumanca, pa limun i vanilu i mikserom mutiti dok se ponovo ne ujednači. Sipati preko kore.
3. Ispod kalupa podmetnuti parče alu folije, zbog mogućeg kapanja.Rešetku spustiti na najniži nivo, pa staviti kolač da se peče. Posle 20 minuta izvaditi i nožem obrubiti kolač, tj. odvojiti ga od ivica pleha, da se ne bi prilikom pečenja mnogo naduo, pa kasnije tokom hlađenja popucao. Vratiti u rernu i peći još 1h i 40 minuta.
4. Osatviti da se prohladi. Preliti kiselom pavlakom koja je prethodno kašičicom razmućena sa prah šećerom, pa staviti na 10 minuta u rernu, na 150-160°C.
5. Ohladiti najpre na sobnu temperaturu pa još nekoliko sati u frižideru. Poslužiti sa prelivom po želji, preporučujem karamel.

Recept za štampu

Tuesday, September 28, 2010

Palenta hleb

Please, scroll down for English

Razne sam vrste hleba pravila, ali ovakav nisam. Kad sam u receptu videla da se koristi palenta, pomislila sam na grubo mleveno kukuruzno brašno, ne na kuvanu palentu. A ono - kuvana palenta se koristi.

Recept sam pratila, što se tiče sastava, jer samj hleb pravila u okviru igre FFTO, u kojoj svakog meseca pravimo nešto testasto. Recept je zadala Becky sa bloga Fraxknits, a preuzet je iz knjige Bread.

Postupak, priznajem, nisam ispratila do kraja. Pisalo je da se mesi rukom, i da se na kraju formiraju dva valjka i upletu. Meni je to bilo nemoguće. Premekano je bilo testo, ne volim da brljam ruke sa tako mekim testom, jer se sasvim lepo umesi i varjačom. A i kad je testo tako meko, pola ostane na ruci, pa i to mešenje nije mešenje, nego borba sa lepljivom smesom! Pritom se tražilo da se u skuvanu palentu umesi polovina belog brašna, pa to ostavi da kvasa, pa posle druga polovina brašna, pa opet da kvasa, pa... Mislim, čemu? Ja sam umesila sve odjednom, i ostavila 2-3 sata na toplom, i testo je šiznulo koliko se aktiviralo, deluje da mu je bilo sasvim dosta jedno dizanje. Nije dvaput obavezno sinonim za bolje ;)


Pošto je bilo meckavo i lepljivo, ja sam ga samo preručila u četvrtasti pleh za hleb i tako ispekla. Ništa uplitanje, ništa premazivanje. I izašlo je nešto jaaaaako meko i vazdušasto, sa jednom dozom "gumaste" sredine, koja podseća na onu iz seljačkog hleba. Soli ovde ide junački, mislim da su malo preterali, 1.5 kašičica na 225 g brašna i 50 g palente! Preslano je to. Drugi put stavljam jednu i to baš ravnu kašičicu. Korica je meka i tanušna. Palenta se ne raspoznaje onako, nasamo, ali vidi se da je hleb žući nego običan, a i ukus je nekako lepši. Jako, jako ukusan hleb! Svakako probati!

Moja jedina prava zamerka je - količina. U tim stranim knjigama o testu svi prave neke hlebiće od 200-ak g brašna. Mislim, ja bih ovu meru odmah bar duplirala, jer onako se ne isplati praviti. Na vremenu se ne štedi ništa, a grejati rernu za hlebić koji ceo ode za večeru i još ostanemo gladni - nema smisla. A i bude nekako nizak, u klasičnom kalupu. Tačno mu fali još toliko zapremine, da liči na hleb :)

Pritom, koristim priliku da jednim udarcem klepim dve muve, pa ovaj recept šaljem i Mihaeli, domaćici igre ajme, koliko nas je!, a koja nam je kao temu za septembar zadala kukuruz.


Sastojci:
50 g palente
300 ml vode
15 g kvasca (oko 1/3 kocke)
1 kašičica meda
225 g brašna
25 g putera
1 kašičica soli

Postupak:
1. Palentu i 250 ml vode staviti da se kuva. Kad provri sniziti temperaturu i kuvato 2-3 minuta, uz stalno mešanje. Ostaviti da se malo ohladi.

2. U šolji pomešati kvasac sa kašičicom meda i ostatkom vode. U sud za mešenje prosejati brašno, dodati so. Umešati razmućen kvasac, pa skuvanu palentu i rastopljen puter. Varjačom umestiti glatko testo, bez grudvica. Testo će biti meko i lepljivo. Pokriti nauljenom plastičnom folijom i ostaviti 2-3 sata, da naraste.

3. Premesiti varjačom. Kalup za hleb postaviti papirom za pečenje, pa sipati testo i rasporediti. Rernu uključiti da se greje na 200°C, a testo ostaviti na šporetu da koristi toplotu rerne i još jednom naraste, oko pola sata. Peći oko 30 minuta na 200°C, ili dok hleb ne dobije svetlo braon koricu. Ohladiti na rešetki pre sečenja.

Recept za štampu
Roundup


I used to knead various breads, but neither of them called for polenta. The recipe originates from book called Bread, and chosen by Becky from Fraxknits, as a September FFTO challenge.

I have followed ingredients and measurements precisely, but shortened the preparation, for two reasons. The first one, the dough was too soft and sticky for me to knead by hands and to shape anything out of it. Another reason is - saving time. I mixed dough ingredients all at once, and set it aside for 2-3 hours, for rising. I skipped the topping part, too. 

The bread turned out really nice! I like the middle with bit of gummy texture. It tastes a bit too salty, so I'd use 1 tsp of salt next time, instead of 1.5. And I must complain about the volume! This is tiny, small bread that we ate for dinner completely, not a single crumble survived :) Here in Serbia people are used to eat lot of bread, and to combine it with every meal. My bread was pretty flat, as bread mold wasn't filled completely. But, the taste of this bread was a new experience for me, and I really liked it very, very much. Thank you, Becky!



Polenta Bread

Ingredients:
50 g polenta
300 ml lukewarm water
15 g fresh yeast
1 tsp clear honey
225 g white bread flour
25 g butter
1 tsp salt

Directions:

1. Mix the polenta and 250 ml of the water together in a pan and slowly bring to the boil, stirring continuously with a large wooden spoon. Reduce the heat and simmer for 2-3 minutes, stirring occasionally. Set aside to cool for 10 minutes, or until just warm.

2. In a small bowl, mix the yeast with the remaining water and honey until creamy. Sift the flour into a larger bowl, add salt. Add the yeast mixture, then gradually stir in the polenta mixture and melted butter to combine. Knead using a wooden spoon for about 5 minutes, or until smooth and elastic. Cover the bowl with lightly oiled cling film and leave the dough to rise in a warm place for 2-3 hours or until it has doubled in bulk.

3. Re-knead with a spoon. Line the bread pan with a baking paper, and pour the batter in. Let rise for at least half an hour, at the stove top, while preheating oven to 200°C. Bake for 30 minutes or until light golden. Cool on a wire rack.

Wednesday, September 22, 2010

Pavlova


Ne vaspitavajte decu ako ne umete. Bolje je biti nevaspitan nego loše vaspitan. Duško Radović
 
Moje ime je Maja. Nisam Marija, nisam Marijana. Maja. Kratko, jasno. Nikada nisam imala nadimke. Zgodno je to, naročito kad si dete, pa reaguješ uvek iz srca. Mamajac je moj jedini nadimak, koji ni najmanje nisam volela. Dobila sam ga od tate, koji me je iz čista mira, od neke dragosti i želje da mi tepa, oslovio sa Mamajac! A ja sam se srdačno durila na takvo izobličenje imena. Kog djavola neko ima da se sprda sa mojim imenom? :))

Saturday, September 11, 2010

Čorba od karfiola


Još rezultata čišćenja drafts-a. Vrlo jednostavna čorbica, a sasvim koretkna. Nemam šta više da kažem, i ovo će biti moj ubedljivo najkraći post na blogu :)

Sunday, September 05, 2010

Kukuruzno pizza testo


Gomilaju mi se postovi u drafts-u. Nekad nešto napravim, pa samo zapišem u drafts-u mere, koliko sam čega stavila, da ne zaboravim, a kasnije ću da pišem post. Pa ga nikad ne završim, nego dodje nešto "preče". Sad pravim čistku tamo, i gledam šta može da preživi, a šta da koknem :)

Evo nečega iz drafts-a, što može da preživi. Testo za picu, malo drugačije. Deo brašna zamenjen kukuruznim brašnom, a u testo dodat beli luk. To je bilo stvarno dobro, smazalo se za tren. Da li baš zbog malo drugačije kore, ili zbog konkretnog fila - to baš ne bih mogla znati :) ali vredno je zapisivanja, jer smo bili zadovoljni.

Recept šaljem Mihaeli, koja je ovog meseca domaćica igre ajme, koliko nas je!, a za temu je odabrala kukuruz.


Sastojci:
300 g mekog brašna
100 g kukuruznog brašna
1 ravna kašičica soli
3 čena belog luka
1/4 kocke kvasca (10 g)
1 kašičica šećera
20 g putera
200 ml vode

2 kašike paradajz pirea + kašika soka od paradajza
100 g suvog mesa
100 g pečuraka
100 g kačkavalja
2 kašike kajmaka
nekoliko maslina

Postupak:
1. Kvasac razmutiti sa malo vode i kašičicom šećera, ostaviti na toplom mestu da se aktivira i duplira zapreminu. Pomešati obe vrste brašna, dodati so, razmućen kvasac, sitno iseckan beli luk, otopljen puter i vodu. Zamesiti glatko testo, posudu pokriti plasičnom folijom i ostaviti na toplom mestu da narasta bar sat vremena. Premesiti i rastanjiti na veličinu pleha od rerne (ova mera je taman da se dobije pizza podloga srednje debljine, ne mnogo tanka - ako volite tanje testo, smanjite količine).
2. Paradajz pire razmutiti sa kašikom paradajz soka, ili obilčne vode, tek da se dobije gustina koja nije prečvrsta za razmazivanje. Namazati testo. Odozgo pobacati iseckano suvo meso, pečurke isečene na tanke listiće, i male hrpice razmućenog kajmaka. Narendati kačkavalj i poredjati maslinke.
3. Peći u rerni koja je prethodno zagrejana na maksimalnu temperaturu, dakle 250°C u klasičnim kućnim rernama. Ako rerna ima ventilatore, koristiti ih. Pizza traži kratko pečenje, do 10 minuta, i visoku temperaturu. Dok je vruća, po želji narendati još malo kačkavalja.

Recept za štampu